Ispod pokrivaca

Beladona

26.10.2018.

Provincijalka

Kako se uopšte moglo znati da će sve to tako? Jedan otkazan autobus za moj grad, vraćanje u dom i početak okupljanja na žurci gde se glupo bojim biti jer na žurkama dotad nisam bila. Kako se moglo znati? Balašević se baš tu ispred doma posle par sati poznanstva s Oliverom poljubio. Baš u tom domu je Balašević skrivao svoju zabranjenu ljubav s Oliverom jer bio je već obećan. Kako se moglo znati? Ljubili smo se odmah i mi. Posle godinu dana rekao mi je da nikad ne bi trebalo se ljubiti na prvom sastanku. Rekla sam da znam. Rekao je da ništa ne znam. Srce mi se stezalo. Balašević je stavio ugraviranu ploču na sobicu 212 u Bajiću s natpisom "Provincijalka". Na sobici 262 ne stoji ništa. Imena srebrnom olovkom napisala sam prvog dana na zidu na ulazu u hodnik da obeležim prvi dan zaljubljivanja. Kako se moglo znati? Dok smo se držali na stepenicama Bajića dugo i pričali svašta o svemu. Dok smo se kretali za ruku, preko semafora, pa preko onog prelaza kog se plašim, pa kod šume kod fakulteta gde je rekao da ono nisu gnezda već imele i kad sam razmišljala da ću morati da saopštim porodici da sad imam dečka. Smrzli smo se to jutro. Kako se moglo znati kad je rekao "Volim te" i kad sam rekla "Volim te" i kad je Dunav lično bio svedok.

11.10.2018.

Odanost ( iz dnevnika jednog leta)

Čekala sam ga. Pripremila sam belu letnju haljinu s malom čipkom gore i tri bela dugmenceta u predelu grudi. Bila je šećerno bela da bi se tek tako nosila. Nova. Rođendanska. Odlučila sam da je ipak lepo da je obučem kad se javi i da će mu biti lepa. Svideo mi se kontrast koji moji uvojci kose prave na belom. Sad mogu reći sebi i to da svidelo mi se kako će njegovi veliki prsti nežno dotaknuti ta dugmenca. Maštala sam kako se osmehuje onako kako volim, a nikad mu ne kažem koliko puno to volim kad mu oči sijaju. I volela sam da mi priča. Čekala sam tog letnjeg dana u domu da dođe. Imala sam intuiciju da će doći. Svaki i najdalji zvuk s hodnika me je činio nervoznom kao da ću ga prvi put videti. Avgustovska vrela tišina pred veče. Zaspala sam zamišljajući njegovu veliku ruku u mojoj onakvu kao kad me je jako držao. Ne sećam se da li sam sanjala. Probudila sam se u pola noći u praznoj sobi. Pored mene print Winnie the Pooh na roze jastuku, slabi sjaj fluorescentnih zvezdica i mladog meseca prikačenih na zid, mali meda na domskoj lampi sedi. Ćuti.Tišina. Znači neće doći. Nema njegovog tihog specifičnog glasa. Nema mirisa njegove kože..nema ničega. Moj Grizli Winnie the Pooh nije došao. Intuicija je, ustvari, spoznah, bila želja da ga vidim, a meni se želje generalno nisu ostvarivale. Bela haljina je ostala u ormaru.

05.10.2018.

Leptir u mreži

Opet sam ga sanjala. Očigledno mi je potrebna pomoć. Mislim iznutra da san taj mora pomoći.. Pre je pomagalo kad ga sanjam. Kao da me drži rukama taj san. Isto onako kao kad mi je doneo lek u sobu jer sam samo njega tamo poznavala. Kao lek. Pomozi mi, snu. Pomozi i meni i mojim životinjama. Svim. Molim te. Pomozi mi kao onda. Kako ću ja sama bez mame i tate, bez bake i dede? Sad tek sva ta pitanja. Samo taj san ono što mi pomaže na zemlji. Svetlost, izlasci i zalasci sunca, nebo, ... nešto slutim. Sve te životne tragedije u meni ćute, pa se oglase. Oduzeti su i mama i tata i životna ljubav . Životna ljubav, moj dragi, moj dragi iz Pesme nad pesmama, moj B. Kao kad ptica padne iz gnezda. Kao ono kad bubamara ili bubica upadne u vodu pa je izvadim ili leptir kad se zaplete pa mu pomognem da poleti.. To sam sad ja. Pomozi mi iz sna molim Te puno.

04.09.2018.

Agape

A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav

29.08.2018.

Imzadi...

Čokoladna bombona u crvenom ukrasnom staniolu. Nisam zaboravila šta je današnji dan.

26.08.2018.

Daće mili Bog

Moja bako. Rekla si uvek daće mili Bog. Neka mi da onda mir i spokoj i tebi moja bako među anđelima. Molim se kao i onda kad smo odlazili nedeljom na Hopovo i u Slankamen. I rođendan ti se bliži, bako. "Koju bismo tortu pravili"? Sve ono naše Bačko bako, sva naša jela, i sve onako naše da odiše sto čistotom i ukusima. Kažu "Imaš kristalni glas na svoju baku, naročito kad se smeješ" i jamice u obrazima onako kako "Bačkulje" imaju.Ima li tolike pobožnosti i čistote negde, da nikom zlo ne pomisliš. Sad si kod moga dede našeg Crnogorca i kod moga dobrog tate Kapetana i bako kod svog oca vojvođanskog dobrovoljca i pronalazača na koga si toliko bila ponosna i kod svog brata, zagrebačkog majora, koga si volela i spominjala do kraja Treba mi zaštita.Sve je opasno i strah. Daće mili Bog da se vaša čestitost i pomoć koju ste pružali ljudima nagradi.Bako,volim te.Dace mili Bog da onako bude kako ti uvek kažeš : " laku noć s anđelom"

16.08.2018.

Beli meki vanila mir

Odblesak svetlosti na belom mekom pokrivaču nalik na krzno belog medveda. Vratilo me jutro u neki daleki momenat. Kad je moja svetlost dolazila od male lampe iznad kreveta u domu, od njegovih očiju i u tami samo od njegove ruke dok skida svoj sat. Onih dana kad je moja hrana bila mahom čokolino, čaj od matičnjaka s medom i On. Pa i u najtežim momentima života ja bih zatvorila oči i zamišljala sve nijanse tog spektra i sve Boje njegovog glasa. Jedini mir za mene u sećanju na glas. Jer on se ničega nije plašio ni mraka, ni visine, ni smrti, ni hladnoće.. prehlađena ponekad plašila sam se da ne pređe na njega kad ga poljubim i rekao je da "neće to na njega" i nije se prehladio kad smo se ljubili..nije se plašio ni bolesti, ni duhova, ni tamne šume, ničega. On je video i rat i ko zna šta sve ne i bio je jak. Rekao je da nikad nije plakao. Ja sam se plašila svega. Ali s njim se nisam plašila čak ni one noći. Koliko mi taj osećaj sad vredi. Nepojmljivo,nadrealno. Jutro danas jeste začuđujuće belo, vanilin meko. Parfem je Gucci premiere, na stolici moj beli šešir, nebo jednako baršunasto kao kad od Splita trajektom ideš na Hvar, knjiga koju ne čitam ali kao podsetnik na "želeti nešto". A njegov ručni sat samo u mom sećanju na domskom stolu svetluca u tami kao relikvija.

07.01.2018.

....

Please help me.. with telepathy..... u said.. that telepathy there is beetwen us..I know U don't love me..all people said....he did't love u, he didn't love u...but people don't know U...svijetu se ne moze ugoditi, ja nisam zivela za svet, ja sam zivela za Njega..please help me now when help is essential..molim Te

01.01.2018.

Rumena jabuka

Doneli su mi jabuku.To je lepo. Stavicu je ovde. Kao poklon ako nekad On bude tuzan....i zato sto mi je jedom ispricao pricu o leptirovima i zato sto smo se puno ljubili svaki put. Poljupci su bili rumene boje. Znate li koji je meni bio najvredniji poklon? Ne znate? E, onda cu da vam ispricam...

28.08.2017.

BD ay

Meni je značilo da se šćućurimo u onoj mojoj maloj sobi i držimo za ruku. To je za mene bila vrednost. Sećanja njemu vec su svakako bleda kao s pocetka Norveške šume od Murakamija..ja se sećam jer mi je to ljubav. Prva i poslednja. Ovaj post je trebalo biti dug.....ali boli ..oprosti kratkocu..mada znam neces ovo videti..o kad bi mi mogao pomoći...no nećemo duge postove onda..danas nek makar ne bude bola za mene. Proglašavam bezbolni momenat. Poklonila sam ti zvezdano nebo nocas pred tvoj dan..to sam ja na lestvama ka nebu berem ti zvezde kao jabuke pa podesavam da ti lepse sijaju tako ces znati po sjaju da ti to pripada kao poklon..i poljubac u tvoj levi obraz paralelno sa onim belegom na desnom. Volela sam da se ljubimo to je meni bilo najsladje na svetu ..poljubac u taj levi obraz i u oko. Mali veliki lepi moj Volim Te


Stariji postovi

Ispod pokrivaca
<< 10/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
23929

Powered by Blogger.ba