Ispod pokrivaca

Beladona

23.04.2021.

Bio je moj arhitekta ljubavi

Podrška svakog sećanja je dobrodošla. Nerado lutajući po maršruti nemoći tražim i berem cvetove smisla. Bližnji bi shvatili zašto je težak ovaj period godine. Mene bi samo jedan glas ubedio da se ne bojim. * Bile su nedavno da se kupe divne stilleto sandale broj 36. Malo su se s pravom naljutile ostale dame u prodavnici pa su ukazale prodavcu da bi trebalo da nabavi jos sandala velikih brojeva. Kad sam ih kupila prodavac je rekao: "kao Pepeljuga" . A jedna dama je frknula ljutito kao da sam joj ja nesto skrivila. Vodi me to pitanju zasto žene pokušavaju ženama urušiti samopouzdanje. Kad mi se dešavalo da neka žena na ovaj ili onaj nacin natukne nešto bezobrazno pomislila bih na B. On je moje patike nazvao cipelicama. On je bio muškarac. Njemu nije smetao moj broj 36. Ne moze se srušiti samopouzdanje tek tako kad ga je B. jednom rečju mazio. Ili kad je rekao prstići ili kad je rekao breskvica. Ili kad ljubi. Kad kaže "mala". Bio je arhitekta samopouzdanja. * Mislim li da je ovo Poslednja igra leptira. Ne. Leptirovi se ne igraju. Samo ih ljudi percipiraju ovako ili onako. Leptirovi žive kako znaju i umeju. Na pocetku mi je B. odrecitovao pesmu koju je rekao da je sam napisao. Sećam se da je ta pesma pokazala talenat naročito u rimovanju koji se mogao još više razviti i to mi se svidelo. Mada iskreno ne sećam se reči pesme sem da je o nekom kome je ljubav bila igra. Biće da se pesme pre spevaju i takvima kojima je ljubav igra nego  onima kojima je ljubav svetinja kao što je meni. Jer više mi nije recitovao. Mora da su srećni oni kojima je pisao pesme zaista. Ili kad recituje jer i za to je imao dar. Volela sam da ga slušam i kad mirno priča nešto. Taj glas me je smirivao i bio neophodan lek onda kad je ujednačen i tih.

21.04.2021.

Tu noć...

Sanjala sam opet onaj san. U snu je vreo dan, a ja drhtim kao onda kad mi je to rečeno. Jedino različito je sto me On u snu podigne i kaže nesto lepo i blago. Slika nestaje i tu se probudim. Bio je zaista sličan dan jednog leta gde me je nekakav  "brižni"  obavestio u holu studentskog doma u kom sam živela da se On ženi tog dana. Mirno sam išla do sobe bez ijedne suze. Ipak kad sam ušla i zaključala vrata  osetila sam da me noge ne drže bas najbolje i sručila se na pod. Koliko sam tu ležala ne znam tačno.  Niko me nije ni mogao probuditi jer cimerka tokom tog leta nije boravila u domu. Već bila je noć kad sam napokon ustala, shvatila gde sam i polako ušla pod tuš. Ostatak noći sam provela na terasi razmisljajući  kako mogu postojati tako "brižni" ljudi koji vešću namerno zele da povrede.

27.02.2021.

Baš kao da se desilo Na Bogojavljensku noć

Na ovaj dan, na Dunavu to jutro, prvi put sam rekla: "I ja Tebe" Imala sam ovu majicu koju čuvam. Čuvam i ovu suknjicu jer sam je puno volela. U njoj sam bila i kad je došao dok sam prala veš pa me odveo u neku sobu gde smo se sasvim nežno ljubili i grlili. Pamtim ga takvog kao tog dana. Šteta što me je mama rodila pod nesretnom zvezdom. Da nije tako bio bi tu i bili bi sad na Dunavu zajedno.

07.01.2021.

Zalivanje

... s voćem divnim, od kipra i narda. Od narda i šafrana, od iđirota i cimeta, sa svakojakim drvljem za kad, od smirne i aloja i sa svakim predivnim mirisima. Izvore vrtovima, studenče vode žive i koja teče s Livana!

01.01.2021.

Čuvam

San o kolibi na kraju sume

03.10.2020.

Moje nebo posuto zvezdama

Rekla bih nepravedno i to duboko promisljajuci na temu pravde. Sve su docekale zastitu i ljubav. Danas saznam cak je zastitio neko i jednu devojku sto nosila je uvak kape i svesrdno spletkarila. O Boze....to me dira u srce pravo.. a ja sam bezala od svih potencijalnih zastita i u zvezdama trazila poruke dragog kome sam davala svu ljubav

15.09.2020.

Srce je kucalo njemu

Da smo Dvoje....pogled na NJega bio bi moja snaga. On bi pokosio travu napolju, ja bih mu skuvala čaj od matičnjaka s medom, gledao bi sa mnom TV Slagalicu, išli bi da vidimo vinograd na brdu i brali bi Hamburg. Pomogao bi mi da složim svu moju biblioteku i da stavim nalepnice na tegle u špajzu i prvi probao zimnicu da vidim da li je lepa. Ne bi dozvolio komšinici da mi krade smokve. Ne bismo voleli lovce i čuvali bi sve od pčela, koza do afričkih slonova. Gledali bi kako padaju zvezde. A on bi napisao najlepše reči. Posteljina bi mirisala na pomorandže.

29.08.2020.

Maestral mi je kazao da me voli

***Želim da vidiš sve ovo moje pisanje kad ti je neophodno. U isto vreme paradoksalno želim da nikad ne vidiš ovo jer ako ne vidiš nije ti to ni neophodno, nisi zamišljen i nemaš briga niti noći bez mesečine.   Setim se Hafiza kad sanjam u takvim noćima jer on je bdeo sanjajući san o dragom biću. ***Ima jedna pesma koju me je tata učio: "Raslo mi je badem drvo" . Asocira me na apsolutnu sigurnost. Volim da šetam po vrtovima snova. U jednom je uvek jedan momak koji je stigao iz nepoznatih planina u ravnicu i recitovao mi tihim glasom "Svoj jedini život ti živis u meni". Te noći je u ravnici čudom niklo moje ljubavi planinsko badem drvo. Osetila sam se sigurno. I verovala sam mu. Ima u Pamukovoj knjizi " Muzej nevinosti" opisan na jednom mestu moj osećaj ***Rekao si mi da kao da imaš dva čoveka u sebi. A ja sam to tek posle osetila.  Ta dva čoveka u tebi su za mene bila poput dva vetra. Uragan i maestral. Uragan je bio  strašan, rušilački i posle njega je  bolelo sve i plakala sam. Maestral je bio blagorodan, nežan i mazan dok ponavlja tiho moje ime stapa se se sa mnom i govori da sam njegova. Kako je divan bio maestral. Kako volim maestral. Maestral mi je govorio o ljubavi. Maestral mi je kazao da me voli.

01.04.2020.

Samo Čuvaj se

Da smo ostali zajedno sad bih ga zagrlila na jastuku i u njegovom naručju čekala da tama prođe. Plašim se. Plašim se za dobre ljude. Za one loše manje. Oni se bolje snađu.  Ne znam šta raditi. Pomagati drugome nekako. Umem makar šiti maske. Govoriti dobre reči.  Ljudi obično kažu da je moj smeh zarazan. Rekla bih onda lekovito zarazan. Pa nek ta zaraza pobedi ovu. Plašim se za ljude. Boli me srce za svu decu i nemoćne. Plačem noću kad me probude te more. Plašim se za Njega. Pune su mi oči suza. Molim se svaki dan. On je od boljih ljudi na svetu. U to verujem jer ne bih se ja zaljubila u njega da nisam osetila dobrotu. Neću da pamtim one bolne momente. Sve ima valjda  svoje zašto. Prema meni je umeo biti dobar. Umeo je da priča lepe reči, nije zamerao što ne jedem meso tad kad su mi mnogi zamerali, umeo je da priča sa životinjama, umeo je da me čvrsto zagrli i da posadi san... misli mi se haotično javljaju. Volela bih da je tu. Da zaliva svoje posađene snove. Da mu kažem da je u pravu bio za neke stvari. Moj duh je bio tad detinjast da shvati to sve. Prva ljubav i sve to eruptivno, novo, sveže. To osećanje kao kad pupi drvo trešnje u Japanu. Šta sam ja tad znala? Ništa. Već samo da sam našla svoju ljubav i da mi je lepo kad sam mu u krilu. I ja sam Njega već usvojila za sebe da me čuva  i prezaštiti onako kako su me čuvali moj tata i moj deda. A to tako ne ide. Jer ne postoji ljubavna Hipokratova zakletva kako bi mi on zauvek lečio srce kao što je to radio ponekad. Ne postoji to da za mene zauvek i uvek miriše trešnjin cvet.  Molim se usrdno Bogu: Čuvaj ga u ovo tamno doba. Da bude dobro moja prva ljubav.

01.01.2020.

Ona koja ne postoji

Tad vremena više neće biti. Nova godina počinje baš tad. Dođeš do sata s anđelom gde su reči iz Otkrovenja da vremena više neće biti. I sat otkuca kao u Tom's midnight garden knjizi koju sam kao dete čitala. Tamo vreme ne postoji. I Ja koja ne postojim čekam Njega koji ne postoji. I Mi par koji ne postoji se igramo po snegu svega. Ko ne zna šta je bezvremena ljubav ne može ovo shvatiti, a tome ovo nije ni namenjeno. Namenjeno je samo Njemu onakvom kad sam mu sedela u krilu i kad smo se gledali u oči.


Stariji postovi

Ispod pokrivaca
<< 04/2021 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
43060

Powered by Blogger.ba