Ispod pokrivaca

Beladona

14.03.2017.

Kapetanova kći

Umro je moj tata. Svi su ga zvali Kapetane, a ustvari je bio major.,,Znaš li koliko je tvoj tata spasio ljudi ?" rekao mi je neki čovek. Tata se nikad nije hvalio. A ko se danas seća hrabrosti? Ko ceni tu vrlinu? Ne mogu više da opstanem. Suze su postale zamena za reči. Bože gde si sad? Molim te pomozi mi Bože.

05.01.2016.

Ulica Matice srpske i odsjaj arabesque u njoj

Ne pišem dugo.. ne čita se danas u ovo vreme..pa što bi se i pisalo? Ali neko ako ovo bude čitao kroz stotinu godina ..u neko drugo vreme..ako baci pogled..možda vidi između redova jednu devojčicu čiji svet se vrteo oko knjiga.. Čija maršruta je bila od ulice Matice srpske do Dunavskog parka od Matice srpske do Miletića, malo do pozorišta..i retko dalje. Devojčica je volela balet i to je bio njen talenat, nešto što je izdvajalo od dece. Devojčica je volela kad ostane prazna bina posle Zmajevih igara ..da zamišlja buduće plesove. Devojčica je volela da vežba: "Demi plié, Demi plié". Predano da vežba satima uz ogledalo ..pa i u snu je vežbala svoje buduće plesove koji nisu stigli nikada. I kad je otišla u mali grad prestali su ti snovi o baletu i predane vežbe.... Danas su se opet javili ko zna zašto snovi gde plešem i nikako nisam mogla izvesti jednu laganu vežbu u snu. Jednu sasvim laganu vežbu. Rutinsku. Možda što sve teže mogu videti onu devojčicu sa satenskim trakama u kosi, promakne mi već u Pašićevoj. Mora da je ušla u njenu knjižaru. Da li tamo u Pašićevoj uopšte postoji još knjižara posle toliko vremena. Ne znam. Ne idem u tom pravcu. Boli. Jer šta ako ne sretnem tamo devojčicu. Možda je neko jednom Između svih ovih redova sretne..jer U redovima je nikad ni ne bi mogli sresti..ona obično van redova..negde za sebe ide.

29.08.2015.

Present

photo upload

14.10.2014.

Filigranska čipka

Noćas pravim čipke od fondana. A tako mi se spava. Ipak to mora biti urađeno. Biće bele, precizne i mladenci će biti srećni kad ih vide. Uvek budu srećni. Ne znam šta mi je noćas pa sporo radim. Sve se izmešalo u mislima pa mi se činilo prvi put da neću uspeti no svakako uspeću..sve se izmešalo..prebiram poznate stihove po sećanju, mešaju mi se rime..meša mi se Neruda, Pesoa, pa odnekud naiđu neki Šekspirovi soneti Bog zna odakle, onda se umeša Puškin onako plačno i nenametljivo, pa hladni klasični sentiment Getea, pa onda melodija Hijo de la luna..neki strah noćas, neki tužni prizvuk, nešto setno noćas u ovoj čipki..ne znam zbog čega. Više ne idem po rubovima čipke prsima već po ovoj potpunoj praznini iznutra. Možda što je to umetnost za jedan dan i biće pojedena u toku tog dana. Ostaće na fotografijama, mladencima u sećanju ali ipak nesttaće ovo što sada pravim.. O Bože ne znam šta mi je.. setna belina..gotovo oksimoronski..svi je primete, svima je lepa, a kad je nestane neče je žaliti niko i neće ni primetiti da je nestala. Ipak vratiti se poslu, ne praviti izgovor za pauzu..kažu đavo brzo zaposli ruke koje ne rade..ima i ona od Tereze Avilske da je Bog iznad tiganja i lonaca...mislila je u radu verovatno..trebalo bi nastavii plesti i ne uplitati raspletene misli u ovaj fondanski vez.

29.08.2014.

Dar

Tu negde oko mog rođendana rođen je i jedan nas vojvođanski pesnik. Malo bikovskog, malo vojvođanskog, malo nemuštog i neobjašnjivog, jedan dar za današnji dan. Pokušali su slomiti sve, a eto još to bagrenje nisu.. https://www.youtube.com/watch?v=Q4sH5kEw8BI

11.07.2014.

Patisserie

Uvek sam želela da imam patisserie . Kad god pravim kolače za nečiju svadbu ili neku drugu svečanost ja se radujem poslu ali uvek zamišljam da imam svoj mali patisserie . Imao bi nekoliko malih stolova sa po četiri stolice od kovanog gvožđa koje bi morale biti lagane i stilizovane tako da gvozdje postane floralno, kao nekakvi ornamenti, da sve bude prozračno kao francuski vrt s početka 20. veka. Stolnjaci bi bili snežno beli kao i one polu - zavese na prozorima. A u vitrini bi bile moje truffes au chocolat, éclairs, souffle, mille-feuille ... ali i princes krofne, baklave, vojvođanske štrudle ...i sve ostalo što pravim. Ja bih nosila belu kecelju sa malim pisanim monogramom naziva mog patisserie -a. Bilo bi jutro i čulo bi se metalno posrebreno zvonce na vratima. On bi ulazio prvi i smešio se i ja bih mu napravila belu kafu i croissant ili voćnu salatu ili sir i med i to bi za mene bio savršen dan. Taj njegov osmeh bio bi moj orden. Eto ideje za neku sledeću reinkarnaciju ako to postoji. Ili bar da postoji holodeck kao u seriji Star Trek pa da mi se projektuje takva virtuelna realnost. Da li mi je previše u životu oduzeto? ..ne..nije..nešto mi je i dato. Zar On nije bio moja voćna salata i moja poslastičarnica. Zar oči nisu bili lešnici, usne ukusa meda, kažiprst najfiniji sladoled..istinu govoreći bilo je tu negde skriveno i nekog kivija, a mozda i banana ali o tome se ne govori jer nije pristojno..ustvari ne banana vec ekler sa finim svetlim kremom ukusa zuppa inglese ili ..Nežni poljubac ukusa dulce de leche i nežni nežni osmeh moj orden i radost....i dodiri i neke stvari u vezi sa dodirima koje nisam ni slutila da postoje..kad razmislim Dante Alighieri ili Francesco Petrarca su dobili mnogo manje od mene..pa ipak La Vita Nuova i Rime Sparse su opet nastali i to je bio njihov orden ..i oni su stoički izdržali život kakav im je dat..ja sam imala moj lepi patisserie i nebo mi je svedok da u zivotu nisam nikada volela nijednog muškarca sem Njega i ne mogu voleti nikog drugog ma koliko se to očekivalo od mene..to tako ne ide.. Svako ko misli da me poznaje misli da sam ja asketa zagledan u more knjiga. A on je znao da volim samo njega na svetu i on je znao koliko volim da ga ljubim.

10.07.2014.

Kostim na kockice

Razmišljam danas da su suze biseri kojim slučajem, kao u onoj bajci o ružama za osmeh i biserima umesto suza, da je tako kako bih ja bila bogata. Ne, ne vidi niko moje suze. Ja ih krijem i plačem noću da ne vidi niko. Dok se češljam, ili pred molitvu ili pred san onda razmišljam i setim se svega .. I tek onda dolaze suze..onda se setim tih bisera iz te bajke ..onda razmatram zasto Andersenova sirena postane vazdušna vila, to nije utešno za mene , Dizni je utešan..Andersen je realnost.. onda ustanem iz kreveta da čitam, ali ne mogu da čitam tad..onda uzmem da nesto radim. Kad čovek radi onda manje pati makar za neko vreme. Tako i neka kreacija dođe iz suza. Danas sam prišila malu belu radu na kupaći kostim iako dezen čine crveno bele kockice ( na slici je samo rame, s druge strane prišicu drugu i bice lepo). I tako prođu ti biserni momenti pa naposletku dođe i san.

09.07.2014.

Aix galericulata

Rekla mi je danas jedna devojka da bi trebalo da se udam. A i cesto me pitaju zasto nemam momka. Zasto ljudi brinu tudju brigu, zasto su ljudi ljubopitljivi.. Mene nikad ne interesuje tudj privatni zivot. Bilo mi je nelagodno. Kad god mi je tako nelagodno ja bih da propadnem od stida u zemlju. Nekako pocinje da mi se cini da me ubedjuju da ne bi trebalo vise da postojim na svetu ako sam sama. Kazu mi trebalo bi naci svoju polovinu. To se zove frazeologija. Pa onda o karmickim susretima, pa onda o ovome onome..i to je frazeologija..pa kazu videsces kako je lepo imati nekog......O da znate samo, ja imam nekog u srcu i imam nekog u dusi..to je bio moj zivot i to je bila moja sudbina...o da znaju samo ne bi verovali da je moguce voleti ovoliko ali ne znaju jer ja nikad ne pricam o svojim osecanjima. Ja bih da pricam o receptima, o gajenju cveca, o zivotinjama, o knjizevnosti, filmovima. Mogle bi od mene da nauce nekoliko jezika. Mogu svakoj da dam savet o cistoci kuce i o pranju belog vesa. A njih interesuje samo zasto sam sama i samo to. A da ga poznaju i da su nas videli kako se ljubimo postidele bi se svojih polovina. Ali neka.. neka pitaju i pricaju jer opet svako prica onoliko koliko zna. U svakom slucaju nikad nece saznati sta je Aix galericulata.

08.07.2014.

Sfumato patnje

Eto, sad mogu da razmisljam. Cudo kako morska voda ozivljava. Slana voda. Kao sto je suza slana voda koja umrtvljuje tako more ozivljava. Prolaze mi slike. Slike od pre dva meseca kad su moje macke desetkovane. Kazu neki virus. Komsije godinama tradicionalno ostavljaju svoje macice u moje dvoriste jer znaju da cu ih ja uzeti. To traje jos od osnovne skole. Koliko sam samo macica othranila, izlecila, a koliko su mi otisli zauvek. Ali ove godine me je slomilo to sve. Ovo godine je bilo najteze i najbolnije. Od onih malih koje sam hranila na spric mlekom do onih koje su bile odrasle i nikad bolesne. Ne krijem plakala sam skoro svaki dan u maju zbog macica. I svako vece razmisljala o njemu. Da je bar tu da ga pitam za savet. Jedno vece sam ga sanjala u belom mantilu kako mi prica nesto i kako me je zagrlio i od tog dana vise nijedna hvala Bogu nije uginula. PItam se ponekad da li me oseti mada to pitanje je retorsko jer znam da je odgovor negativan. A ja njega kao da osetim svakim culom cak i ovde, ma bilo gde. I onda sve boli manje. San je dar, i tu u snu se moze sve, jedino se ne moze probuditi u snu i ostati budan u snu.

04.07.2014.

Putnik kroz vreme

Moj zivot je miran i tih pa tako je i moja ljubav morala biti iza zatvorenih vrata. Najlepse je bilo kad se obuceni ljubimo i kad me drzi za ruku. Da imam uticaja na prostor i vreme ja bih ostala u tom momentu. Odanost jednoj ljubavi je lepota. Ljudi mogu voleti mnogo puta ali ja ne mogu. I ja sebe u tom smislu ne mogu promeniti. To je kao terati nekog da jede ono sto mu ne prija. Onu hranu koju volis tu volis. A i bukvalno je tako bilo. Ponekad sam se vidjala s njim potpuno gladna,bez mrvice hleba u sobi i bez snage u sebi, bilo me je sramota da ga pitam za hleb ili da mi nesto donese da jedem. Ali on je bio moja hrana i moj med. Teško je to objasniti. Ustvari lako je objasniti onome ko je voleo. Hese je napisao Srecan je ko ume da voli. Moguce da je to tacno.


Stariji postovi

Ispod pokrivaca
<< 03/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
11852

Powered by Blogger.ba