Ispod pokrivaca

Beladona

10.04.2017.

angels will care always

Slutnje... vizija..probudila me vizija, san, šta li.. u snu sam ga videla ispred sebe, u tom snu stavio mi je glavu u krilo i obgrlio mi noge rukama. Bio je obučen skroz u crno, svi delovi garderobe su mu bili crne boje. Nisam znala šta da uradim pa sam ga pozvala po imenu B. Podigao je glavu i ćutao i izgledao kao nekakav dečak. To me je ohrabrilo, pitala sam : " ljubavi, šta ti je? " ćutao je, pogledao me je pogledom dečaka i zario mi glavu u krilo. Milovala sam mu kosu, u snu je bila ista kakve je se sećam. Dok sam ga tako držala u krilu suze su mi potekle..san je prekinut i budim se, drhtim od bola zbog slutnji, crne boje, ne mogu da pišem od tuge, ne ide mi više ovo pisanje, niti život..molim se

05.04.2017.

Anđeli u krošnji Tamarixa

Noćas su se čuli slavuji. Budi se sve. Oko mene u bašti mamini božuri...da je živa sad bismo sejali cveće.. tata, precizni moj tata bi svaku travku držao na mestu, a garaža je bila uredna kao apoteka, deda bi po običaju bio zauzet nečim, naročito pčelama. Dobri deda je pomagao ljudima, zaposlio je stotine ljudi u ovom okrugu i ništa nije tražio zauzvrat. Koliko sam vas volela. Koliko vas volim. Uskoro će praznici i ja zamišljam da ste tu. Svako drvo, svaki cvet me seća... Onda posle moj rođendan u maju..Bože boli me u grlu od sećanja na sve lepo.. deda me je učio molitvi koja se završava rečenicom da nas anđeli čuvaju posle ponoći..Anđeli molim vas noćas i molim Boga za pomoć, ali ne znam iskreno kakvu ..sve je tiho ali u meni je snage sve manje i slutim da neću izdržati. Zamislim da li je Dunav isti.. gde li je On Bože..ja to ne znam ..u subotu sam sanjala da je blizu ...moja jedina lju(B)av ...otišla sam u baštu i stala ispod Tamarixa, taj Tamarix je bio samo moje mesto za razmišljanje, jogu, pisanje i plakanje i za snove o ljubavi, o Njemu da me niko ne vidi...stala sam u subotu noću ispod tog Tamarixa s tim osećajem koji me je probudio, snažnim osećajem kao da je jako blizu meni ali to je bio samo san, vizija, nešto iracionalno. Anđeli volela sam samo jednom u mom životu. Anđeli iskreno nikad nisam nikom naudila niti sam ikad osetila mržnju u svom srcu, a opet takav mi je život dodeljen pun bola kao nekakva kazna.

14.03.2017.

Kapetanova kći

Umro je moj tata. Svi su ga zvali Kapetane, a u stvari je bio major.-"Znaš li koliko je tvoj tata spasio ljudi?" - rekao mi je neki čovek. Tata se nikad nije hvalio. A ko se danas seća hrabrosti? Ko ceni tu vrlinu? Ne mogu više da opstanem. Suze su postale zamena za reči. Bože gde si sad? Molim te pomozi mi Bože.

05.01.2016.

Bože

Čemu čitav život bez onoga koga volim najviše na svetu?

29.08.2015.

Present

Present

14.10.2014.

Filigranska čipka

Noćas pravim čipke od fondana. A tako mi se spava. Ipak to mora biti urađeno. Biće bele, precizne i mladenci će biti srećni kad ih vide. Uvek budu srećni. Ne znam šta mi je noćas pa sporo radim. Sve se izmešalo u mislima pa mi se činilo prvi put da neću uspeti no svakako uspeću..sve se izmešalo..prebiram poznate stihove po sećanju, mešaju mi se rime..meša mi se Neruda, Pesoa, pa odnekud naiđu neki Šekspirovi soneti Bog zna odakle, onda se umeša Puškin onako plačno i nenametljivo, pa hladni klasični sentiment Getea, pa onda melodija Hijo de la luna..neki strah noćas, neki tužni prizvuk, nešto setno noćas u ovoj čipki..ne znam zbog čega. Više ne idem po rubovima čipke prsima već po ovoj potpunoj praznini iznutra. Možda što je to umetnost za jedan dan i biće pojedena u toku tog dana. Ostaće na fotografijama, mladencima u sećanju ali ipak nesttaće ovo što sada pravim.. O Bože ne znam šta mi je.. setna belina..gotovo oksimoronski..svi je primete, svima je lepa, a kad je nestane neče je žaliti niko i neće ni primetiti da je nestala. Ipak vratiti se poslu, ne praviti izgovor za pauzu..kažu đavo brzo zaposli ruke koje ne rade..ima i ona od Tereze Avilske da je Bog iznad tiganja i lonaca...mislila je u radu verovatno..trebalo bi nastavii plesti i ne uplitati raspletene misli u ovaj fondanski vez.

29.08.2014.

Dar

Tu negde oko mog rođendana rođen je i jedan nas vojvođanski pesnik. Malo bikovskog, malo vojvođanskog, malo nemuštog i neobjašnjivog, jedan dar za današnji dan. Pokušali su slomiti sve, a eto još to bagrenje nisu.. https://www.youtube.com/watch?v=Q4sH5kEw8BI

11.07.2014.

Patisserie

Uvek sam želela da imam patisserie . Kad god pravim kolače za nečiju svadbu ili neku drugu svečanost ja se radujem poslu ali uvek zamišljam da imam svoj mali patisserie . Imao bi nekoliko malih stolova sa po četiri stolice od kovanog gvožđa koje bi morale biti lagane i stilizovane tako da gvozdje postane floralno, kao nekakvi ornamenti, da sve bude prozračno kao francuski vrt s početka 20. veka. Stolnjaci bi bili snežno beli kao i one polu - zavese na prozorima. A u vitrini bi bile moje truffes au chocolat, éclairs, souffle, mille-feuille ... ali i princes krofne, baklave, vojvođanske štrudle ...i sve ostalo što pravim. Ja bih nosila belu kecelju sa malim pisanim monogramom naziva mog patisserie -a. Bilo bi jutro i čulo bi se metalno posrebreno zvonce na vratima. On bi ulazio prvi i smešio se i ja bih mu napravila belu kafu i croissant ili voćnu salatu ili sir i med i to bi za mene bio savršen dan. Taj njegov osmeh bio bi moj orden. Eto ideje za neku sledeću reinkarnaciju ako to postoji. Ili bar da postoji holodeck kao u seriji Star Trek pa da mi se projektuje takva virtuelna realnost. Da li mi je previše u životu oduzeto? ..ne..nije..nešto mi je i dato. Zar On nije bio moja voćna salata i moja poslastičarnica. Zar oči nisu bili lešnici, usne ukusa meda, kažiprst najfiniji sladoled..istinu govoreći bilo je tu negde skriveno i nekog kivija, a mozda i banana ali o tome se ne govori jer nije pristojno..ustvari ne banana vec ekler sa finim svetlim kremom ukusa zuppa inglese ili ..Nežni poljubac ukusa dulce de leche i nežni nežni osmeh moj orden i radost....i dodiri i neke stvari u vezi sa dodirima koje nisam ni slutila da postoje..kad razmislim Dante Alighieri ili Francesco Petrarca su dobili mnogo manje od mene..pa ipak La Vita Nuova i Rime Sparse su opet nastali i to je bio njihov orden ..i oni su stoički izdržali život kakav im je dat..ja sam imala moj lepi patisserie i nebo mi je svedok da u zivotu nisam nikada volela nijednog muškarca sem Njega i ne mogu voleti nikog drugog ma koliko se to očekivalo od mene..to tako ne ide.. Svako ko misli da me poznaje misli da sam ja asketa zagledan u more knjiga. A on je znao da volim samo njega na svetu i on je znao koliko volim da ga ljubim.

10.07.2014.

Kostim na kockice

Razmišljam danas da su suze biseri kojim slučajem, kao u onoj bajci o ružama za osmeh i biserima umesto suza, da je tako kako bih ja bila bogata. Ne, ne vidi niko moje suze. Ja ih krijem i plačem noću da ne vidi niko. Dok se češljam, ili pred molitvu ili pred san onda razmišljam i setim se svega .. I tek onda dolaze suze..onda se setim tih bisera iz te bajke ..onda razmatram zasto Andersenova sirena postane vazdušna vila, to nije utešno za mene , Dizni je utešan..Andersen je realnost.. onda ustanem iz kreveta da čitam, ali ne mogu da čitam tad..onda uzmem da nesto radim. Kad čovek radi onda manje pati makar za neko vreme. Tako i neka kreacija dođe iz suza. Danas sam prišila malu belu radu na kupaći kostim iako dezen čine crveno bele kockice ( na slici je samo rame, s druge strane prišicu drugu i bice lepo). I tako prođu ti biserni momenti pa naposletku dođe i san.

09.07.2014.

Aix galericulata

Rekla mi je danas jedna devojka da bi trebalo da se udam. A i cesto me pitaju zasto nemam momka. Zasto ljudi brinu tudju brigu, zasto su ljudi ljubopitljivi.. Mene nikad ne interesuje tudj privatni zivot. Bilo mi je nelagodno. Kad god mi je tako nelagodno ja bih da propadnem od stida u zemlju. Nekako pocinje da mi se cini da me ubedjuju da ne bi trebalo vise da postojim na svetu ako sam sama. Kazu mi trebalo bi naci svoju polovinu. To se zove frazeologija. Pa onda o karmickim susretima, pa onda o ovome onome..i to je frazeologija..pa kazu videsces kako je lepo imati nekog......O da znate samo, ja imam nekog u srcu i imam nekog u dusi..to je bio moj zivot i to je bila moja sudbina...o da znaju samo ne bi verovali da je moguce voleti ovoliko ali ne znaju jer ja nikad ne pricam o svojim osecanjima. Ja bih da pricam o receptima, o gajenju cveca, o zivotinjama, o knjizevnosti, filmovima. Mogle bi od mene da nauce nekoliko jezika. Mogu svakoj da dam savet o cistoci kuce i o pranju belog vesa. A njih interesuje samo zasto sam sama i samo to. A da ga poznaju i da su nas videli kako se ljubimo postidele bi se svojih polovina. Ali neka.. neka pitaju i pricaju jer opet svako prica onoliko koliko zna. U svakom slucaju nikad nece saznati sta je Aix galericulata.


Stariji postovi

Ispod pokrivaca
<< 04/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
13271

Powered by Blogger.ba